Цела поента је да се средиште причвршћивања шипки за терет - матице на почетку помера тако да су шипке на једној страни дуже него на другој. Суштина је да се ослањају на друге штапове који су првобитно усредсређени на средини ротационог диска, чију улогу обавља поклопац из канте, коју је у било којој трговини лако добити бесплатно. Недостаци овог конкретног модела укључују мали број греда (уместо 4 било је вредно применити 8) и недовољну тежину робе на крајевима шипки (уместо 40 грама требало је ставити 150 јер део енергије иде у превазилажење отпора механизма и зупчаника). Наравно, извршени су прелиминарни експерименти који су потврдили оперативност овог дизајна, а након његовог завршетка и тестирања, извучени су закључци о могућности конструкције још две верзије претварача, стопостотно оперативних, иако нешто компликованијих у извођењу, и постојало је разумевање како 30-кВни претварач који су Американци радили електричне енергије (информације о томе могу се лако наћи на Интернету). А све је почело кратким чланком о тајни волана ОРПХЕРИУС-а који сам покушао репродуковати.
Вреди узети у обзир унутрашњу структуру овог механизма. Изузетно је једноставан - и добро се види на фотографији. Понављање дизајна у једном или другом облику није велики проблем, очекујем више од разумевања операбилности и могућности изградње таквих уређаја и од разумевања да гравитација није нешто веома компликовано и данас се могу градити уређаји који користе знање о њој. За оне који сумњају у саму идеју, подсетим вас - човечанство користи гравитацију већ хиљадама година, јер је свака хидроелектрана најједноставнији претварач гравитационе енергије у механичку.