С обзиром теренско возило ради искључиво у забавне сврхе, па се аутор фокусирао на индустријска теренска возила и монтажу свог аутомобила. Међутим, постоје бројне разлике у дизајну које позитивно утичу на способност вожње теренских возила и знатно га разликују у поређењу са АТВ стандардним класама.
Аутомобил поседује одличне особине способности и поузданости у иностранству, углавном због мале тежине.
Током израде овог модела домаћег АТВ-а коришћени су следећи делови и материјали:
1) водоводна цев пречника 32 мм
2) цеви 27 мм
3) Мотор са унутрашњим сагоревањем из аутомобила Ока 11113
4) Мењач од истог окија
5) предњи и задњи зупчаник из класичне вазе
6) чауре и гранате из ваз 2109
7) стаклопластика
Размотримо детаљније фазе конструкције овог теренског возила:
За почетак, аутор је направио оквир користећи водоводну цев пречника 32 мм.
Огибљење теренског возила домаће конструкције организовано је помоћу ручица у облику слова А, које су израђене од цеви пречника 27 мм.
Инсталирани су мотор и мењач из Оке, диференцијал је заварен.
Пренос између предњег и задњег мењача је 43 до 11, претворени су у унутрашње гранате из Девете млазнице.
Инсталирани су концентратори и диск кочнице ВАЗ 2109, а точкови су испоручени у радијусу од 15 кроз дистанчнике.
Тада је аутор започео рад на уградњи и подешавању квачила за теренско возило:
Првобитно је било планирано да квачило на волану буде попут мотоцикли, али тада је одлучено да се направи под левом ногом, и поред неуобичајеног решења за АТВ, по ријечима аутора показало се да је прилично повољно. Односно, нема проблема са мењањем степена преноса у покрету. Штавише, теренско возило је у стању да се повуче у било којој брзини, чак и ако је путник у возилу, снага мотора је довољна. Због тога се зупчаници не мењају тако често, када се креће по коловозу, углавном се користе само трећа и четврта брзина, а прва и друга брзина изван пута, као нижи зупчаник.
Организован је случај преноса сопственог дизајна аутора, захваљујући којем је било могуће искључити предњу осовину. Испод је фотографија целог механизма за гашење предње осовине на коме можете видети главне елементе делова:
Извршен је рад на задњем огибљењу теренског возила:
Припрема се машина за лепљење стаклопластике:
Процес фиксирања стаклопластике на машину:
Затим је аутор наставио да слика на теренском возилу:
Рањивост дизајна, као што сте можда приметили на фотографијама, су прагови на гранатама. Аутор се још није одлучио како их заштитити од могућих празнина.
На следећој фотографији механизам за одабир степена преноса је јасно видљив, као што можете видети на фотографији, ручица је била мало удаљена од мотора, пошто је пре тога била постављена ближе и аутор се често палио на пригушивачем, посебно је постојала шанса да дође до такве повреде приликом пребацивања у задњи ступањ преноса. Тренутно је проблем у потпуности отклоњен померањем полуге:
На радијатору још нема фотографије, али шта вас тачно занима?
Хладњак теренског возила сакривен је испод пластике испред табле са инструментима, упркос чињеници да је отвор на њему прилично мали, довољно је да охлади аутомобил. Иако може доћи до проблема током вожње у густом блату, јер се рупа лако зачепи, а хлађење из долазног ваздуха не ради. Но, вентилатор се носи с таквим оптерећењем, иако теренско возило не ради због велике прљавштине. Поред тога, вентилатор се укључује само при јако јаким оптерећењима, што је изузетно ретко.
Разлог за то је тај што се сам уређај показао прилично лаганим, а мотор из Оки-а одлично се сналази са оптерећењима.
Испод је фотографија смештаја радијатора:
Теренско возило има приближну масу од око 450 килограма.
Видео тест теренског возила током вожње по снегу:
Ако сте гледали видео, вероватно сте скренули пажњу на клизање задњег точка за чак неколико метара, што би требало рећи о раду задњег диференцијала. Ово теренско возило се веома разликује од индустријског, јер немају задњи диференцијал, а задња осовина се увек креће, што уопште не омета АТВ управљање, јер је ширина аутомобила мала.
Аутор је такође желео да прво произведе стражњи диференцијал, али је мислио да ће за то увек имати времена, и одлучио је да за сада покуша да се вози са диференцијалом. Али будући да је способност теренског возила за теренско порекло и није било проблема са задњом осовином, аутор није имао жељу да растави конструкцију и произведе стражњи диференцијал.
Због тога је теренско возило остало са задњим диференцијалом.
Једини аутор планира уградити озбиљније точкове на теренско возило. Или уклоните постоље за 15 погона постављањем дискова са шестерокутним вијцима од 100 у Логан или Опел, који се савршено уклапају у ВАЗ концентрате.
Аутор теренског возила са надимком "СасхаКУ" из града Череповец, Вологдска област.