Многи становници који живе у својој кући користе воду и бунаре за снабдевање водом. У данашње време већина људи више не излази на улицу кантама или тиквицом за воду, већ троши воду у кући инсталирањем пумпе која одржава потребан притисак. Постоје све могућности, у продаји су пластичне цеви и сва додатна опрема. Сватко може, ако жели, самостално носити воду у кућу, али понекад се могу јавити потешкоће. На пример, изненада усред зиме доћи ће до проблема са бунаром или потопљеном пумпом. И сада сам такође имао проблема - вода је нестала и пре појаве врућине нема могућности да обновим бунар или пробушим још један. Остала је само једна прилика да кућу пружите водом - узети канте и отићи до стуба, а затим ставити умиваоник јер сада не можете користити ни славину у кухињи, ни туш. Таква перспектива некако ми није пријала. Размишљајући, одлучио сам да направим управо такав систем. Наравно, мораћете да идете до колоне по воду, али ја је пуним у систем директно са улице, без уласка у кућу. Сада је кућа опскрбљена водом и сви претходни садржаји су сачувани. Отприлике сам нацртао дијаграм, не поштујући пропорције, али смисао је јасан.
Непромишљена пумпа је у мом подземљу, тамо сам уградио резервоар за воду запремине око 100 литара.
Направио сам још поклопац резервоара од дрвета и избушио рупе за цеви у њему. Купио сам цеви у продавници хардвера.
Врат за пуњење је направљен од боца од пет литара. Цев иде под земљу кроз излаз.
Било је потребно три сата да саставите конструкцију. Остао је један проблем - како сазнати ниво воде у резервоару.
Прво сам направио једноставан систем са пловаком, нит из пловака бачена је кроз блок преузет са старог касетофона, на крају нити је био везан терет. Затим је побољшао показивач сакупљајући једноставан
електронски шема.
Наравно, 100 литара није довољно и често се мора додати вода, али цео систем се ради привремено док не дође прилика за обнову бунара.
