У мом радном углу је ниска полица (само 14 цм) на којој сам складиштила све врсте ситница за шивање: плетеницу, разне комаде, чипку, конац и остале "шивеће" смеће. И није изгледало естетски угодно, па су постојале потребе за малим кутијама.
Као креативна особа, нисам желела да купим готове производе и нисам наишла на „прилично велику величину“, али нисам желела да изгубим слободан простор. Направити их од иверице такође није то: биле би тешке, а дебљина саме плоче би "појела" њихову запремину. Стога сам се обавезао да ћу их правити од картона: танких, издржљивих и прилично лаганих материјала. А пошто полица на коју су требало да буду постављене ове кутије није сасвим обичног облика (с једне стране је дубока 40 цм, а са друге - само 10), отворите их овако:
Али ако је потребно (конкретно - у вашем случају), то може бити апсолутно било шта, до жељене величине. Напокон, плоча одрезана је обичним ножем за ципеле или ципелама.
Сакупљамо једну кутију.
Са спољашње стране лепите самољепљиви филм, а унутрашњом четком обложите све шиве лепком „Момент“.
То ће бити сасвим довољно (потврђено вишемјесечним редовним радом) за њихову тврђаву.
Фасада кутије је украшена оквиром за фотографију. А да бисмо се лакше снашли испод малог дршка (купио сам га у најближој продавници намештаја), избушимо (или пробушимо снажним луком) две рупе.
Уметните вијке, било коју слику коју волите,
А онда их поправимо у кутију. Једно је спремно, а остало радимо.
Сада постављамо прибор за шивање и стављамо их на полицу.
То је то, то је учињено.
А ја, као двапут бака, толико волим своје унуке да сам њихове фотографије убацио у оквире.
Уосталом, тако ми је драго да их гледам сваки дан. Иако је то питање склоности свима.
П.С. Само због овога угаоне полице.