Приликом припремања освежавајућих или алкохолних пића, ослобађа се угљен диоксид.
И некако то треба контролисати како би што мање ваздуха ушло у унутрашњост.
Неко навуче гумену рукавицу на боцу, током ферментације и ослобађања угљен-диоксида, он се диже.
А након завршетка процеса ферментације, полако пада.
Неко полако прокувава гас кроз поклопац.
Али по мом мишљењу једноставан затварач воде за који није потребан свакодневни надзор.
И направила сам то од обичног смећа доступног у сваком стану.
И ево шта нам треба:
Обична пластична боца (у мом случају то је један и по литар).
Већа боца са широким поклопцем, имам боцу од шест литара.
Комад ПВЦ цеви, око 15 центиметара.
Водовод.
Потражите ПВЦ цев са спољним пречником 22 мм.
Одлично се уклапа у унутрашњи пречник врата мале боце.
Некако ми је одсечени врат легао око мене.
И око ње, у кругу с маркером, обележио сам будућу рупу на великом поклопцу.
Помоћу свештеничког ножа изрежите рупу у поклопцу.
Затим исеците 15-20 цм од грла боце.
Повуците кућиште на отвор с великим отвором.
На капици мале боце направимо рупу, без обзира на пречник.
Са унутрашње стране, кроз санитарни убрус завијамо поклопац.
Сада уметните ПВЦ цев у врат боце све док не удари у доњи поклопац.
Одвијамо поклопац и растављамо дизајн.
На врат секача за боце намотамо мало водоводног заптивача.
Ставите силикон на вучу и чврсто све саставите назад.
Сада остаје само да подигнемо капу.
Требао би да се сложи на цев прилично слободно, не знам зашто имам капу, али савршено се уклапа.
На бочицу кашиком намотамо водену браву, бацимо поклопац и лијевак напунимо половином воде.
Плин ће подићи капу и спустити се, а вода неће дозволити да ваздух уђе унутра.
Узгред, такав затварач се може причврстити и на велике капице са боца од три и десет литара.