С обзиром теренско возило аутор је намеравао да се вози углавном шумским путевима, као и по мочварама и тресетама. Овај приступ је последица чињенице да је главна сврха теренског возила ловачка путовања. Стога је посебна пажња посвећена и поузданости и снази теренског возила, али и добром систему пригушивача, како би се приближили местима лова.
При изради овог теренског возила укључени су следећи механизми и материјали:
1) Точкови величине 1100 * 400 * 533, лаки.
2) Мењач од ВАЗ 2106 4 у количини од два комада.
3) зупчаник од ВАЗ 2103,
4) Лифан 190 ФД мотор са унутрашњим сагоревањем (15 кс)
5) трење каишева
6) погонски ременици
7) Вучни трактор Нева.
8) Проф. цеви разних димензија.
9) чвориште ВХА.
Размотримо детаљније фазе конструкције машине:
За почетак, аутор је почео припремати точкове за своје теренско возило:
Инсталирани су нови ременици, као и точкови монтирани на оквир:
Посебност погонског ваљка је у томе што шема није избирљива у односу на величину точкова, то јест, чак и када се постављају неравномерно уклоњене гуме, теренско возило ће и даље ићи равно и неће се чак ни клизати. Једино што је важно у таквом погону је величина самог ваљка.
И ево успут како је направљен оквир аутомобила:
Основа је била цев 40 на 80 до 3, скакачи су направљени од цеви 40 на 40 до 3, а само тело 20 на 20 за 2.
Коришћена су задња главчина ВАЗ 2108, а испоручени су и точкићи Р13. У кавезу су два 202 лежаја.
Каросерија:
Ево улазних врата:
Ваљци су умотани у гвожђе, за то је коришћена бачва, а најебана је и гуска из снежне олује:
Проф. цијев причвршћена за слијетање 533:
Савршено скреће теренско возило.
Затим је аутор прешао на избор пригушивача. Важно је одабрати прилично тиху, тако да се може возити близу ловних места, али истовремено пригушивач не би требао задавити мотор. Одлучено је да се постави Бурановски и да се скалини места за причвршћивање кућишта.
Након првих тестова машине откривен је озбиљан пропуст. Теренско возило се повлачи улево, што је посебно приметно код виших преноса. Пошто је погон ваљак, тачка највероватније није у димензији точкова. Брзина у 3. степену теренског возила је око 20 км на час.
Мењање степена преноса је прилично једноставно, укључује се на две кутије и то је то. Од првог се покреће лако, а од трећег само изван снаге.Једини проблем је прелазак са трећег на четврти степен преноса, јер аутор једноставно нема времена.
На шумском путу била је мања брзина, на трећем 12 км на сат, на четвртој 17. Око 5 литара горива претрчало је двадесет километара пута. Приликом превазилажења водене баријере у облику реке откривен је недостатак: пошто су крила уска, снег и вода из ваљка бачени су директно у бочна врата. Стога се планира повећати крила како би се избјегао сличан проблем.
Успут, о пребацивању степена преноса: показало се да није потребно синхроно пребацивање, јер се за сат и по времена већ можете навикнути на ручно мењање степена преноса. Штавише, са овим приступом поузданост конструкције је већа и прилично је згодно скретање.
Приликом вожње са блатом или снегом, ваљак се не зачепљује.
Маса теренског возила се показала око 1200 килограма. Постојала је идеја да се направи вансезонска гусеница за ово теренско возило, али досад се аутор није тиме бавио, јер у другом степену теренско возило лако пролази кроз било какве мочваре.
Ту је и важан детаљ: ширина и укупне димензије оквира снажно зависе од величине котача који ће се инсталирати на теренско возило. У овом остварењу, све је урађено под точковима од 1100 до 400, а други се више неће уградити, јер су дискови направљени без полетања, а сви су цилиндри на истом нивоу као точкови и осовине.
Од радова на окретању направљене су рупе за главчине, два кавеза за мењач који подржавају примарну осовину.
Овако се праве карданске осовине:
Направљено прилично једноставно. Вазовски багел, утикач је исти као и код редуктора који је заварен на прирубницу, а затим се комад зарезаног осовине моста убацује и ломи директно између прирубнице и чепа. Ово је неопходно за централизацију и поузданост структуре.
Рупе су направљене за песто димензија 8 мм, односно за вијке који ће држати овај хуб. Све је урађено доста квалитативно и главни детаљи су заштићени навлакама, па стога ништа не би требало јако смрзавати или запрљати. Теренско возило лако иде узбрдо по макадаму, недостаје му снаге мотора и вуче. Иако се још увек планира уградити мотор снажније, јер маса теренског возила прелази израчунату.
Завршна фаза конструкције била је уградња новог мотора на ово теренско возило. Овај пут је инсталиран Лифан В2 мотор, што је увелико утицало на стил вожње на свим теренима на боље. Практично је у празном ходу да се кренете са таквим мотором; Иста ситуација приликом превладавања водених баријера, мотор једноставно не осјећа оптерећење у односу на стару. Чак се и 40 центиметара локвице лако савладају у трећем степену преноса.
Изненађујуће, двоцилиндрични мотор ради још тише од једноцилиндричног мотора који је раније постављен, што је такође врло позитиван фактор.
Фотографије теренског возила:
Аутор теренског возила: Игор из Ханти-Мансијског аутономног округа-Угре, Березовски округ, село Саранпаул са надимком "балу".